• Vozimo kao kočijaši

      • 31. Oktobar 2011.
      • Izvor: www.novosti.rs

    • Saobraćajna nekultura i verbalni obračuni velikog broja učesnika postali svakodnevica na ulicama Beograda. Najsočnije psovke, pretnje i "razmenu" sirena, često je nemoguće izbeći i na kratkim relacijama

      Škripa guma parala je uši na uglu Kneza Miloša i Narodnog fronta. Sudar je izbegnut za dlaku. Iz "nabudženog golfa" izašao je kratko podšišan mladić i, uz pominjanje uže i šire familije, uputio se ka vozaču "punta".

      - Seljačino, ko je tebi dao dozvolu - urlao je, dok je sredovečni gospodin na pretnje žestoko odgovorio sirenom i produžio dalje...

      Ovo je samo jedan od mnogih incidenata koji se svakodnevno dešavaju u prestonici. Volan je poslednjih godina mnogima postao prava noćna mora, jer je psovke, sirene, pa i pretnje, nemoguće izbeći čak i na kratkim relacijama.

      - Najbolji način da se upozna neki narod je da se pogleda njegovo ponašanje u saobraćaju. A kod nas se glorifikuje podela na snalažljive vozače, koji zaobilaze pravila i glupe, koji se propisa pridržavaju. Takođe, ljudi su sve agresivniji, pritisnuti velikim brojem problema, pa se često dešava da "prasnu" u gužvi, za koju je neophodna mentalna priprema - objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević.

      Anketa među 10.000 ispitanika, koju je nedavno sproveo internet-sajt "Polovni automobili", pokazala je da svaki treći vozač na neprimereno ponašanje ostalih učesnika u saobraćaju najčešće reaguje pritiskom na sirenu, a svaki četvrti opsuje. Oko osam odsto njih ne bira način na koji će da reaguje, što znači da "presecaju" put, izlaze iz auta u nameri da se verbalno, pa čak i fizički obračunaju. Nepristojno gestikulira dva odsto njih, dok samo trećina ne reaguje kako bi bila što bolje koncentrisana na vožnju.

      - U pitanju je manjina, koja teroriše većinu vozača - ističe Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja. - Njihova glavna odlika je sebičnost. Baš ih briga ako blokiraju raskrsnicu ili "iseku" drugo vozilo prilikom prestrojavanja. Ipak, dodatni problem nastaje kada i normalni vozači ne vide drugi način nego da i oni počnu da se uz prekršaje i psovke ponašaju kao sebični, jer je to navodno deo uobičajene saobraćajne kulture u Beogradu.

      Sagovornik "Novosti" smatra da deo odgovornosti snosi i saobraćajna policija.

      - Potreban je veći broj mobilnih policijskih ekipa, bilo na motoru bilo u vozilima. Nije dovoljno da se samo pišu kazne za prekoračenje brzine, a žmuri na telefoniranje ili naglu promenu pravca bez migavca - zaključuje Okanović.

      Koliko smo za volanom postali bahati, najbolje pokazuju sve češći fizički obračuni u nameri da se istera "saobraćajna pravda". Ne libe se vozači ni da zapucaju, što se nedavno dogodilo u Bulevaru despota Stefana, ali i da nagovaraju nevoljnika da skoči sa Brankovog mosta, da bi se raščistio prolaz za automobile!

      "Koncert"
      Na loš tretman u beogradskom saobraćaju naročito se žale vozači iz unutrašnjosti. 

      - Čim vide da nemam beogradske tablice, svi mi trube, psuju, kažu da se vratim odakle sam došao... Zato od sada, kada dolazim u Beograd, kola parkiram na periferiji, pa gradskim prevozom do centra. Nemam nameru više sebi takav stres da priređujem - kategoričan je Dragan R. iz Zaječara.

      Mobilni telefoni
      Prema rečima Damira Okanovića, u Beogradu je poseban problem telefoniranje u toku vožnje. I pored kazne od 5.000 dinara, koja se plaća na licu mesta, većina vozača se ne odriče mobilnog za volanom. Kazne su i veće ukoliko je takvom vožnjom ugrožen drugi učesnik u saobraćaju - od 8.000 do 24.000 dinara ili kaznom zatvora od pet do 10 dana. Ipak, vozači se ne odriču telefoniranja, pa ni slanja poruka u toku vožnje.

      Izvor: www.novosti.rs


    •