• Dvostruki aršini za vozače sa naočarima

      • 28. Novembar 2011.
      • Izvor: www.politika.rs

    • Oni koji imaju narušen vid prilikom polaganja vožnje moraju na kontrole, one kojima se to desi kasnije niko neće kontrolisati do 65. godine

      Ivana D. (1965) je još 1988. godine položila vozački ispit, od kada je aktivan vozač automobila. U međuvremenu joj se vid pogoršao, već godinama nosi naočare, ali i dalje nema nikakva ograničenja upisana u vozačku dozvolu niti ih je ona to tražila, kada je na svakih 10 godina produživala važnost vozačke dozvole. Za razliku od nje, oni koji su imali dioptriju u trenutku polaganja vozačkog ispita, imaju kraći period obnavljanja važnosti vozačke dozvole i svaki put moraju da obave lekarski pregled.

      Da li je to diskriminacija jednih u odnosu na druge građane sa istim zdravstvenim problemom? Postoji li efikasniji sistem zdravstvene kontrole vozača? Nedavno usvojeni „Pravilnik o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila” detaljno je naveo koja zdravstvena stanja i oboljenja će ubuduće vozače ograničavati da budu za volanom, ali se ne odnosi na ograničenja vezana sa nošenje naočara ili sočiva.

      Damir Okanović, iz nevladine organizacije Komitet za bezbednost saobraćaja, kaže da se po zakonu, od prvog zdravstvenog pregleda, koji prethodi dobijanju vozačke dozvole, pregledi ne traže do 65 godine, kada zakon to traži po drugi put.

      – Međutim, svaki lekar koji utvrdi oboljenje koje utiče na sposobnost vozača, dužan je da o tome obavesti teritorijalno nadležnu policijsku stanicu. Tako je po propisima, ali u praksi imamo slučaj poznate ličnosti koja je imala vrlo tešku povredu ruke i nakon toga je zatečen kako upravlja vozilom iako je njegova sposobnost bila problematična – navodi Okanović.

      On kaže da se, zbog nesavesnih lekara koji ne poštuju ove obaveze, ne može primorati vozačka populacija da ide češće na preglede. Godišnje u Srbiji vozačku dozvolu dobije oko 80.000 ljudi.

      – Propuste možemo rešiti tako što bi i lekari snosili odgovornost, ako se dokaže da je do saobraćajne nesreće došlo zbog zdravstvene nesposobnosti vozača koja je negde registrovana a nije prijavljena – smatra Okanović.

      Profesor dr Bogoljub Peruničić, pomoćnik direktora Instituta za medicinu rada koji je učestvovao u izradi Pravilnika, navodi tri koraka, neophodna za unapređenje zdravstvene kontrole vozača.

      – Sada je svaki lekar dužan da, kada registruje poremećaj zdravstvenog stanja koji može da utiče na vožnju, to prijavi MUP-u. Trebalo bi i da su vozači svesni da kada zapadnu u zdravstvene probleme koje ih čini nesposobnim za vožnju – sami to prijave nadležnima. Treći korak je da jedini stručnjaci koji mogu da rade procenu zdravstvenih sposobnosti budu specijalisti medicine rada, uz psihologa – navodi dr Peruničić.

      Upravljanje vozilom može da bude zanimanje i deo svakodnevnih aktivnosti. Kada je to nečije zanimanje, lekari u tom slučaju ne ocenjuju zdravstvenu, nego radnu sposobnost za upravljanje motornim vozilom i tada su zdravstveni uslovi strožiji.

      O. Popović

      -----------------------------------------------------------

      Vožnja bez jednog oka?
      Da li čovek može bezbedno da vozi ako nema jedno oko? „Našim zakonom to nije predviđeno, ali postoje različita tumačenja. Istraživanja u svetu su pokazala da čovek posle tri-četiri godine posle gubitka oka, polako kroz sopstvenu svest, moždane mehanizme i prilagođavanje, uspeva da stvori takozvani dubinski vid. Takva osoba može da vozi, ali samo ako je vid na drugom oku vrlo kvalitetan”, naglašava dr Peruničić.

      -----------------------------------------------------------

      Milinić: Taj sistem ne funkcioniše
      – Kada policija utvrdi da neki vozač često izaziva nezgode, pa posumnja da bi iza toga mogli da stoje zdravstveni razlozi i pošalje takvog vozača na ciljani zdravstveni pregled, tada lekar detaljno opiše zdravstveno stanje, postavi dijagnozu i preporuči ograničenje u vozačkoj dozvoli. Međutim, kada u redovnom pregledu lekar utvrdi da postoje zdravstveni problemi, koji ograničavaju sposobnost upravljanja vozilo, retki su slučajevi kada lekar o tome obavesti policiju. To, moram da kažem, skoro da ne funkcioniše – kaže Blagoje Milinić, penzionisani rukovodilac saobraćajne policije.

      Milinić dodaje da koliko mu je poznato, u praksi nije bilo slučaja da je na odgovornost pozvan lekar, koji nije pravovremeno prijavio neki zdravstveni problem vozača, a da je kasnije došlo do saobraćajne nesreće upravo zbog zdravstvene nesposobnosti.

      Izvor: www.politika.rs


    •